Osmeh (iznad) grada
Prvo na šta se pomisli kad se pomene Skandinavija je hladnoća, ali kada dođete, naučite da ne postoji loše vreme nego samo loša odeća. Prvim sunčanim danima skoro da se svi obraduju. Skoro jer ima i onih koji bi kišu uveli kao peto godišnje doba jer im visoke temperature ne prijaju. Za tmurno vreme malo ko može reći da mu je omiljeno, a ljudima u Švedskoj svetlost je veoma bitna jer takvih dana tokom godina ima malo. Sunce se vratilo u grad i izvodi ljude na ulicu. Mogli bi da se zakunete kako se leti i gradovi osmehuju, a to se najbolje primeti ako Švedsku posetite tokom zime i vratite se u letnjem periodu.
Sve je manje ljudi u gradu, sa porodicom odlaze u letnje kuće i izbegavaju gužvu. Sasvim je razumljivo zašto Šveđani u poslednje dve godine sve češće biraju da odmor provedu u svojoj zemlji, a praznici su prilika da sa porodicom i prijateljima budu u prirodi. Jedan od možda najvažnijih praznika je Midsommar, odnosno proslava prvog dana leta. Najkraća noć tokom cele godine bila je baš sinoć, pa je simbolično trebalo pozdraviti svetlost tokom dana.
Žurka u šumi
Brojna su verovanja o tome šta ovaj dan predstavlja i kako ga treba provesti. U zavisnosti od dela zemlje u kome se slavi i običaji se razlikuju, ali u pitanju su nijanse. Još iz davnih vremena ostao je običaj da se svetkovine obeležavaju igrom oko vatre ili nekom drugom vrstom plesa. Centralna svečanost je napolju, ispod stuba koji je ukrašen travom i na kome su okačena dva velika cvetna venca koji prema nekim verovanjima simbolizuju plodnost, a prema drugim baština su nordijske mitologije i predstavljaju vezu između podzemlja i neba. Švedski naziv bio bi Midsommarstången, a neretko ljudi dolaze obučeni u narodnu nošnju koja je karakteristična za taj deo zemlje i pevaju tradicionalne pesme. Deca na glavi obavezno imaju venčić od poljskog cveća, a mogu da ga nose i stariji. Nema neku posebnu simboliku, pretpostavlja se da su na taj način preci ukrašavali kosu onim što su mogli da pronađu u prirodi u to vreme.
Proslava u prirodi uglavnom je organizovana na najbližim izletištima ili parkovima, a ljudi se zadržavaju dva, tri sata kako bi iskoristili najbolji i najtopliji deo dana. Posle toga se vraćaju kući i počinju pripreme za večeru i zabavu koja traje do kasno u noć, a istinskim ljubiteljima i poštovaocima alkohola ovaj dan u godini jedan je od omiljenih. Tokom hladnih jesenjih i zimskih dana, uz dobru odeću, upravo je alkohol, u umerenim količinama, zadužen za održavanje optimalne temperature tela, tako da zbog toga ima značajno mesto na švedskoj trpezi.
Jednostavna i sezonska jela su na meniju, a među njima mogu da se nađu losos, kuvani krompir, haringe, kao i različite vrste pečenog mesa, a kao poslastica obavezne su jagode sa šlagom ili torta od jagoda. Rolnice sa cimetom se podrazumevaju. U toku jela pije se šnaps, što je naziv za kratka i jaka pića u Švedskoj i Danskoj i obavezno se pevaju kratke i šaljive pesme. Ovom prazniku osim odraslih posebno se raduju deca koja ne moraju da čekaju subotu da bi dobila slatkiše.
Proricanje sudbine u magičnoj noći
Postoje različite legende koje su u vezi sa najsvetlijim danom u godini, a jedna od najinteresantijih jeste da uveče ispod jastuka treba staviti sedam različitih vrsta cveća i da će se u snu pojaviti lik osobe sa kojom ćemo provesti ostatak života. Čak se priča i da devojka pre spavanja treba da jede kašu koja je začinjena sa dosta soli kako bi joj u san došao dečko i doneo vodu. Upravo ova noć smatra se magičnom i u prošlosti je bila važan dan za proricanje sudbine, pa ako ne verujete u astrologe i ostale koji su na vezi sa nebom, zapišite neku želju na papir i stavite ispod jastuka. Za ispite u većini slučajeva ne pomaže, ali ujutru kada se probudite, pozabavite se željama, možda ste tokom noći dobili neke magične sposobnosti pa ih ostvarite.
